Boš
Bijaše to, ako mi pamet nije išćurela, neđe iljaduosamstoosamdesetčetvrte, pete...
Moj zvanični pobratim, Dino Burdžović, javlja se, poslednji je čas geografije, da opravi jedinicu da...
Breskve
Cijeli život sam ga zvao paradaiz.
Kao i svi Bjelopoljci.
Dok se nisam prosvijetlio.
Dopade mi do ruku Rečnik. U Rečniku vele, paradajs, paradaiz nisu književne riječi...
More
Dobra i čestita je bila Đuka Ristić.
Čoek-žena.
Ostade uz Drugi rat udovica. Dvadesitri godine i troje đece.
A u Uskoke.
Okle nema dalje. Đe se svijet završava.
Prvi...
Padeži
Bijaše Šućko napredno dijete.
Krupnih očiju.
Rumenih, jedrih obraza.
Mogo je komotno da radi ko rent – a – nakonjče.
To je onaj običaj kad mlada stigne sa...
NATO
Pominjo sam ja, poslednje nekolike godine, kad god me zaboli u ožičicu, mog strica Dragutina.
Domaćina.
Inovatora. Vodeničara. Predsjednika Mirovnog vijeća u dvades sela i narodnog...
Radio
Kad se postaje muškarac svuda je neki ritual, poseban običaj. Tice mu ga znale ko je to, kad i zašto smišljao.
U Bijelom Polju je...
Ikono-pisac
Niđe ne treba ići dalje od familije ili komšiluka. Svako čudo što je moglo čeljade da snađe nekoga je od naših pogodilo.
U vr mozga.
Među...
Opcija
Taman Titovina zavladala.
Završio se rat, opravlja se što se može opraviti, a što ne može po - kratkom postupku.
I zavadi se Tito sa Staljinom....
Marko
Ulazak u biblioteku bjelopoljske gimnazije bio je privilegija. Nisu tu profesori bili bitni. Ni direktor škole. Ni komitet. Ni omladinska organizacija Saveza komunista.
U starom...
Mama
Imena joj se više niko i ne sjeća. Ostala je za sve koji je pamte – Mama. Ne kratko ko što dijete zove majku,...