Foto: possiblemind.co.uk
Maloj deci je dosadno.
Protiv dečje dosade izmišljene su igračke.
Jedna igračka su makaze. Makazama se mogu seći: knjige, haljine i prsti.
Druga igračka je čekić. Čekićem se mogu kucati: ekseri, zidovi i takodje prsti.
Treća igračka su šibice. Šibicama se mogu izgoreti: haljine, prostirke i opet prsti.
Deca su mala, a prsti su najmanji.
Bio je tako jednom jedan prst i zvao se Djura. Imao je mnogo braće.
Jednom su braća povela Djuru u fioku. Djura je išao poslednji i prikleštio je nokat.
Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vruće. I Djura se ispekao.
Treći put igrali su se iglom. Svi su se izmakli, a Djura se izbo.
Djuro, Djuro, nisi ti valjda najgori prst?
Jeste!
Kad treba da se čačka nos – hajde ti, Djuro.
Kad treba u hladnu vodu – guraj Djuru.
A kad treba zamočiti dva prsta u pekmez, onda su to neki drugi prsti a ne Djura.
Tog Djuru imaju sva deca. To je onaj peti, najmanji.
