„Boja našeg sivila i bijede“

„Ne mogu da odolim-  „žena, majka, voditeljka, svetica“ vip-icama :))) – Raspevana na Putinovštinu, orošena za 300 dinara, s oba liftingovana kuka, baba Su Gu, članica SVM, u novom „in media tresu“-saveti opšte praxe i po koja snoškica… Ipak, joj verujem za onu narodsku što ju je premundurila- dok se jedan ne protegne, drugi se ne opruži… Su Gu, je ne 50 već 100 boja našeg sivila i bijede“  – Teodora Z.Janković

U svoje vreme, poznata italijanska novinarka Orijana Falači proslavila se svojim „Pismom nerođenom detetu“, a sve u vezi s prekidima trudnoće i pravom žene da odluči da to (ne)uradi.

Danas, ja pišem „Pismo nerođenog deteta“ u ime svih beba. Evo o čemu se radi:
Pošto se Demi Mur, u svoje vreme, pojavila sa golim stomakom u poodmakloj trudnoći, mnogi su osetili latentno gađenje. Nije tu bilo podeljene nežnosti ljudi na planeti, što je verovatno i bio njen cilj.

I tako, „Vid’la žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu“.

I u našoj čaršiji počele su da se trudne obnažuju Sani Armani, Anabela, Dajana.

Da li bi iko od nas voleo da jednog dana, recimo baš u pubertetu, kad su nam duše najkrhkije, sazna, da je prva fotografija, na kojoj se indirektno pojavio, bila na naslovnoj strani nekog nedeljnika, dok je još bio na najskrovitijem mestu na svetu, u majčinoj utrobi. I to ne dok mu je majka prolazila gradom obučena, već dok je polugola, pod punom šminkom, pozirala fotografu, sa željom da je svi vide baš u tom času?

Nije li dolazak na svet Božja volja i Božji čin? I nije li to tajna najtajnija, čuvana između dvoje koji se vole i nadaju se da će sve da bude u redu s tim malenim bićem koje tek treba da dođe na svet?
Da li je moguće da je došlo poslednje vreme i da ako ne možemo nekim vrednostima da skrenemo pažnju na sebe, mi to činimo po svaku cenu.

Mnoge popularne devojke i žene u ovom trenutku se slikaju za Plejboj.

Po rečima Duške Jovanić, to je štos. Ona  je tvrdila da je uspešno „nagovarala“ naše poznate žene da se slikaju, i da tu nema čak ni velikog novca.

Sve te naše slikačice se, pritom, iz sve snage pravdaju javnosti zbog svojih poteza. Navode čak i primere Kim Bejsinger i Šeron Stoun, koje su se takođe slikale.

Pre svega, nijedna istinska zvezda, uključujući i ove dve pomenute, nije to uradila u trenutku svoje već potvrđene slave. Sve je to njihova početnička fora. Drugo, ja nekako i mogu da razumem neku obesnu zvezdu, egzibicionistički nastrojenu, koja ima potpunu zaštitu svojih bodigardova i visokih zidova svoje besne vile, u kojoj živi zaštićeno, i briga je šta će čaršija da bruji. Ali, ovde će svaka mrcina posle tvog porno-filma, obnažene slike ili čak nesmotrene izjave smatrati da ima pravo da te uhvati za dupe ili o tebi razglaba kad te ugleda u tramvaju ili na pijaci. Jer, je to naša stvarnost.

U ovoj našoj primitivnoj sredini, u kojoj se ženi ne prašta čak ni pokretanje razvoda ako je zavolela drugog već biva proglašena kurvom, zaista ne razumem nesmotrenost ovih žena, željnih divljenja njihovim, uglavnom silikonskim oblinama, izvan spavaće sobe.

Takođe, ne shvatam kako je moguće da se ne zapitaju šta će se desiti njihovoj deci u školi i na ulici. Kroz šta će prolaziti i šta će sve slušati o svojim majkama. Svakako ne divljenje i komplimente.
Zamislite da jedna devojčica u pubertetu dođe u školu i drugovi i drugarice je sačekaju s rečima „super je p…. tvoje mame. Svaka čast. Bićeš izabrana za predsednicu razredne zajednice…“

Nemoguće, zar ne?

Pre bih rekla da će je dočekati sa: „mama ti je kurva!“

Ja nisam puritanka, ali imam potrebu da stanem iza svake bebe čija će prva fotografija, uokvirena polnim organom njene majke, biti izložena očima javnosti.

Mi nemamo pravo glasa pre punoletstva, ali imamo pravo stida.

Ipak, nijednom muškarcu nikada dosad nije palo napamet da pokuša da napravi laserski snimak izletanja njegove sperme u trenutku oplodnje. Mislim da je nauka u stanju da to uradi, ali muškarci su, izgleda, mnogo čedniji i stidljiviji.

Zato uopšte nije čudno što je sve više homoseksualaca i što su muškarci počeli da gube muški princip. Pretpostavljam da je posle ove priče potpuno logično da žene počnu da im se gade.

Potpisujem da nijedan muškarac na svetu ne bi voleo da se ovde radi o njegovoj majci, a muškarci često izgube želju za svojom ženom kad rodi dete, jer počnu da je gledaju kao majku. Komično je bilo objašnjenje jednog poznatog šmekera koji, naravno, vara svoju ženu, kad su ga pitali zašto to radi. Odgovor je bio – Kako mogu da tucam majku?

Pre neki dan poznata faca iz Novog sada, veoma obrazovana novinarka, pre bih rekla pisac, duhovita i po svemu jedinstvena, Teodora Z. Janković  opisala je pitoreskno da bolje ne može biti, na šta su sve spremne osobe da bi se za njih čulo bez nekog stvarnog dela, te u celini prenosim njenu opservaciju sa kojom se apsolutno slažem:

„Evo, kako ja to vidim, a bez imalo šale i verovatno sa pomalo ironijskog otklona, …Praviti se da ovakva šta ne postoji, da u doba sveopšteg konzumerizma i pustih praznina-te i medijskih, besmisleno je…Ne stavljam ovakve vip gluposti često, ali nije da ih ne uočavam…Time smo bombardovani na dnevnom nivou permanentno-kako u zemlji,tako u svetu(fenomen Cardashian,itd…) Međ, tim korpusom pojava i likova-od globala do lokala, Su Gu je zaista, primer za komentar fenomenološki-jerbo završila je kakvu školu(Pravni fax,sumnjam da se to u ono vreme kad je ona studirala završavalo na spolovilu i na majke mi,kao danas)-dakle, nekakvo formalno obrazovanje prođe kroz nju. Koliko sam upućena u lik i delo, nije bila ni gladna ni žedna-otac bio neki direktorčić,i sl…Imala je taj brak, sa tim,rekla bih pristojnim čovekom-zabavljačem-i onda čitav ovaj cirkus-pobrkanosti,ne snalaženja i ne pristajanja na starenje, udovoljavanja agonalnom i nagonskom u sebi(koje je očigledno oduvek i postojalo)ali sade se to radi na talambas i megafon, skretanja pažnje na sebe na jedan mizeran,karikaturalan način i u konačnici-eto, lake zabave za još lakšu konjicu od naroda,satrvenog egzistencijalnim i duhovnim problemima. Elem, jeste -snimaće,gutaće,pušiće,pevaće i jadne njene kćerke…Vazda sam mislila da je nakon De Sada, Anais Ninove, Milera i još nekih sveCkih tipova u oblasti erotske i sexualne literature, besmisleno pisati i pričati o sexu,ako nemate kakvu invenciju ili ne donesete „urbi et orbi“ nekakv novi pristup svemu tome.O jebačini pričati kao o vrhunaravnom postignuću u životu, sa sve savetima opšte praxe, takođe je groteskno karikaturalno jer kako reče „voditeljka“ iz onog priloga , „svi to radimo“, puno nas priča o tome u krugu poznanika i drugara,neki -ne, i generalno tako je sa svakom temom u životu.Ali, baš tu temu permanentno vaditi iz šešira kao differentia specciffficu u odnosu na sve ostalo što činimo…Ne znam, zov’te me,ali u mom svetu i promisli-to su osobe bez postignuća,bez struke, bez sigurnosti u koju su same sebe postavile,ne shvatajući šta je jedino bitno u životnom smislu.A to je samorealizacija-pa sad,ko kroz rad i struku,ko kroz porodicu,   ko kroz oba,ko kroz naučno-istraživačke ili produkte kulture koji su od opštedruštvenog i ljudskog značaja.O onom segmentu,koga smo sve povređivali i šta smo načinili od jednog od mogućih načina samorealizacije -mislim,ovde na porod i porodicu, tek da ne diskutujem.Zbrka u glavi,vazda proizvodi zbruku u mislima, a ova-u postupcima. Finalni proizvod primera takvih zbrka jeste i primer zabavljačice Su Gu.Pa, možemo se sa svime sprdati, ali fenomenima našeg vremena možemo pristupati i sa pomalo ozbiljnosti…bez obzira, da li je tema bespolezna ili ne…Moja lična preferencija ka Su Gu je bila pretežalačka u pogledu odabira lika,ali mogao je to biti ma ko od Rijane do lijane, što ne znamo šta radi u životu i na osnovu čega je to što jeste…“

Ovde se više ništa ne može dodati, osim da zaista ne treba ćutati pred ovim fenomenom isprazne svakodnevice.

Jelena Tinska

Оставите одговор