Devojčica je rođena

Ne događa se retko da čujem kako je negde u mom okruženju rođena devojčica kojoj se tata nije obradovao jer je želeo sina. Vrlo retko se medjutim, majka razočara u času kada joj posle teških muka saopšte; “ devojčica “!

Priznajem, želela sam baš devojčicu. I prvi put, a naročito drugi put. Ja imam dve devojčice, dve devojke-devojčice. Ja sam njihova mama-devojčica. Ne zato sto umišljam, vec zato što mislim da je to uspeh.

Uspeh je sačuvati devojčicu u sebi. Uostalom vreme toliko brzo prolazi da je sačuvati je lakše nego uložiti napor u to da je izgubimo.

Medjutim to ne zavisi samo od nas. Na ovom našem meridijanu prepunom djubreta sve je samo po sebi suprotnost onome što Bog zapoveda. Sve je kontraindikovano. “ Neprijatelj “ je svud oko nas. I magla. “Magla, svud je magla oko nas”. Postoje delovi naše zemlje ponosne u kojima otac kada ga upitaju koliko ima dece odgovara ; “ troje dece i sina “. Osim toga prezivamo se po ocu. Udajemo se, tj. dajemo se. Nekad su nas davali, da ne kažem prodavali. Kao kozu, kao kravu, kao nameštaj. Ali kuhinjski, kredenac. Za stilski su davali bogatstvo.

E, o tome hoću da govorim. O stilu. O stilskom nameštaju koji ima neprocenjivu vrednost, za one koji ne shvataju da će nas svaka stvar nadživeti i da mi nismo Stvar.

Mi radjamo Njih. Od njih. I od nas. Oni, to smo mi.Mi ne možemo jedni bez drugih. Mi smo podjednako važni za zivot.

Život je poklon. Dar od Boga. Poklonu se zubi ne gledaju. Poklon se čuva, poklonu se raduje. Poklon se nikada me poklanja nekom drugom.Treba ga ceniti. On je namenjen baš nama i mi smo samim tim odgovorni za njega. On je u našim rukama. Mi moramo dokazati da smo ga zaslužili

Ali u nasoj sredini u većini slučajeva više se raduje sinu. Već na samom početku života nama se često bas i ne obraduju. A muški život počinje sa vatrometom,. Sa druge strane život žene potpuno se različito razvija u zavisnosti od toga da li podiže ćerku ili sina. Jedno su majke ženske dece, a drugo majke muškaraca. Taste i svekrve.

Roze i plavo. Lutke i pištolji. Princeze i vojnici.Ogledala i mačevi.Balet i rat.

A zasto tako? Ko je to propisao? I zašto uopšte imamo decu, ako toliko volimo sebe? Drugim rečima kako se uopste usudjujemo i na osnovu čega smo toliko sigurni u to da smo do te mere fantasticni da smatramo da naša deca MORAJU da slede nas primer i idu našim stopama, pa ih hrabro formiramo prema svom idealu?

Medjutim tako je to. Manje ili više sve se svodi na cinjenicu da smo podeljeni na dva sveta. Svet muški i svet ženski. Dva sveta koja večito ratuju, a ne mogu jedan bez drugog. Dve suprotnosti koje se privlače. I zato podjimo od toga da se razlikujemo i da je dobro što je tako.I ne trudimo se da se poistovetimo, jer to je nemoguce. Mi smo zene i muskarci.I osim toga sto nam je drastična razlika skrivena u gaćama, i sve ostalo nam je potpuno drugacije; visina, muskulatura, glas, mozak pre svega, pristup stvarima, hemijski sastav. I što pre to shvatimo, sto više o tome naučumo, život će nam biti lakši! Uostalom pre nego što počnem da vam otkrivam razne ženske tajne, hoću da ukažem na jednu nepobitnu činjenicu nad kojom se treba zamisliti. Dakle žene zameraju muškarcima mnoge svari u svakodnevnom životu, a ja cu sada postaviti jedno prosto pitanje.

Ko vaspitava Muškarca?

Na prosto pitanje prost odgovor.

MAJKA!

Molim? Eto drage moje, osnovni krivac za sve muško – ženske probleme je Eva. Koja je glavna u zivotu jednog dečaka. Koja ga razmazi, koja ga pokvari, koja mu prida važnost, koja zbog Sina zanemari muža, koja mu sve dozvoljava. Koja ga ljubi, koja ga kupa, koja ga hrani, koja ga mazi, koja mu dopušta SVE, ama bas sve. Kojoj je On na prvom mestu i na svim ostalim mestima. Koja ga hoce samo za sebe i koja ga posle ne da DRUGOJ. Auuuuu.

I normalno da posle Njemu ni jedna druga ne može da bude kao majka.

Ne samo da se žene i muškarci razlikuju, već postoje dve dijametralno suprotne grupe zena, grubo podeljeno; majka dečaka i majka devojčice.

Majka Devojčice

U startu, na samom rodjenju devojčice, često je u strahu da nije ispunila očekivanja. Zatim, uglavnom izostaju vatromet i odlikovanja, pucanje iz pištolja etc.Ponekad biva sasvim odbačena sa svojim čedom koje ce Tata tek kasnije mozda zavoleti, a naravno postoji mogučnost i da ce devojče jednog dana kad tata iz ko zna kog pokušaja dobije i sina, i kad od

iscrpljene mame ne ostane više nista, postati i “ tatina mezimica “ Sve u svemu, majka devojčice ne moze čestito ni da udahne vazduh, posle porodjajnih muka, dojenja i ne spavanja, a vež je na sledećem zadatku – ponovo u drugom stanju.

Devojčica-beba je samo njena briga, ali ona nikada ne zanemaruje muza. Ona sve uspeva, sve stiže, ona je požrtvovana i stalno se trudi da dokaze da vredi “iako je rodila devojčicu” Vaj! Naravno, ona je ne ispavana, pomalo zapuštena, povlači se u sebe i negde u potsvesti zamera svojoj bebi sto je “zbog nje” u takvoj situaciji.Ono sto je neobično je što se od devojčica odmah očekuje da zamene majku. Kupuju im se lutke, šerpice, metlice, kutlačice, kofice, krpice. One pomažu mami u kuhinji, one kuvaju

za Tatu, one nose Tati kaficu, kad se probudi posle popodnevnog spavanja i hrkanja, da ga razvesele dok vari preobilni ručak koji su one “skuvale” sa mamom za Njega.

I tako jednog dana devojčice Gube Nevinost. I ako se tada ne udaju za Njega, one sa tom nevinošću gube i svoju vrednost za nekog drugog Njega,

koji opet od njih očekuje da su ga čekale a ne tamo vukle se sa muškarcima i ko zna “koliko ih imale do sad”.

Drage moje muškarci od nas svaki put kad nas upoznaju očekuju da nam budu prvi ili ne daj Bože, ali hajde baš, drugi, bez obzira na svoju prošlost i na naše godine. Za njih nevina četrdesetogodišnjakinja nije kreten, neko oličenje cednosti!

Uostalom pokušajte da zamislite sledeću potpuno irealnu scenu;

Žena dodje kući posle posla, sipa pice izvali se na trosed stavi noge na sto i pita šta ima za rucak. Ili ustane ujutro pobaca sve svoje stvari po spavaćoj sobi, peškire po podu kupatila, vodu od kupanja ostavi u kadi, s’ nogu doručkuje poljubi muža u prolazu i izleti iz kuće. Nemoguće, zar ne.

Obrnuto je logično. Mislim prepoznatljivo, odnosno uobičajeno. Ne ja ne apelujem na obrt ove dve situacije. Ja ne smatram da sad treba da obrnemo uloge bukvalno, ali hocu da pokušam da objasnim sta je to ženstvenost, a sta muževnost. Čovečanstvo je pobrkalo te dve različitosti bez kojih sreće nema.Ne treba žene da budu muškarci a muškarci žene, ali nisu žene slšskinje, a muškarci gospodari. I u tom grmu leži zec. Dakle o zecu cemo malo kasnije a sada njeno veličanstvo;

Majka Dečaka

Ona je carica. Kraljica Majka. Ona je rodila junačinu. Kuronju. Mužjaka.Ona je narodni heroj. Soba joj je puna cveća. Ona je Grace Kally.Bila je hrabra na porodjaju. Dobila je omiljeni parfem. I Mocart kugle. Ona mora da spava, da se odmori. Ona doji Sinčinu. Sevaju blicevi. Video kamere. U gro planu, njegovo veličanstvo Penis. Sav je na Tatu. Kakva žena! Svaka čast.I vatromet, naravno pištolji,pleh muzika. Tata mu je već kupio arsenal oruzja, i kompjuter za svaki slučaj. Zatim tu je trotinet, bicikl, mobilni telefon.

A ona, Majka, ona je naravno srećna i ponosna. Ona je bitna, najbitnija.U njenim rukama je oružje protiv muškog roda. U njenim rukama je Muškarac, njena privatna svojina. On je sada i zauvek samo njen i nemoj sina neko da joj dira. Neka kurva, ne daj Bože, jednog dana. Sve će njemu majka da dozvoli, sve ce za njega da učini. Niko i nikad neće biti toliko dobar za njega kao ona. I tačka.Samo neka on razbija. I neka spava do podne i neka baca stvari i dobro neka dovodi devojke jednog dana, pa mora dete da tuca, a majka će da donese slatko i vodu. One dodju i prodju, a majka je jedna.

A Tata, muz, samo nek je pipne, reći ce ona sinu, svom zaštitniku…

I tako su postale taste i svekrve. Kako god okrenemo i jedne i druge su protiv žena. Žena kao takva potpuno se izopačila, ne zna ko je. Ne zna šta da radi i kud da se dene. U medjuvremenu pojavile su se feministkinje i ja kako vidim to je izazvalo totalni haos u čovečanstvu. Taj pokret nas je odveo na stranputicu. Sve je više lezbejki i homoseksualaca. Sve je manje romantike. Mušku princip odumire. Ženski princip je zaboravljen.

Pre svega ustanovićemo jedan pravilnik ponašanja u zivotu jedne devojčice.Jedne devojke. Jedne žene – devojćice. Zatim osnovaćemo pokret koji će se zvati “ Povratak izgubljene ženstvenosti” ili “ Rehabilitacija ženskog principa”, i počećemo.

Jelena Tinska

Leave a Reply