Apokalipsa danas, sutra, prekosutra, malo sutra

Ideje iznete u svim prethodnim kolumnama valja nekako obujmiti, jer sve je uvek povezano, samo mi ne vidimo kako. Neko vidi i ima informacije, neko vidi, a nije obavešten, a neko ništa od svega toga, jer ga ne zanima politika i fućka mu se za dublje slojeve stvarnosti, ili nestvarnosti (u koju kategoriju spada i budućnost).

Elem, krenula sam s Vinčom i Trepčom, zaključiću s Kumanovom, raspadom SPC i rehabilitacijom dela monarhije u vidu vaskrsloga đenerala Draže, a posle ćemo se malo odmoriti od svega napetog. To u međuvremenu dok se sprema nacrt ugovora s Mefistofelesom, za koga znamo da menja obličija i temperaturu – čas je veri hot, čas veri kul. Inače, nekada su u američkom slengu ove dve reči imale posve suprotna značenja.

U vreme Al Kaponea hot je značilo kul. Tako je u vreme Slobe mir značio rat: „Ja sam jednostavno protiv rata. Tamo gde se ja pitam, gde moj glas odlučuje, rata neće biti“, a u vreme Vučića ništa više ne znači ništa.

Mural koji više ne postoji na Dorćolu

Zaista sam naivno očekivala da će to uraditi onomad maneneken, ali zanimljivije je ovo: „Uzimao-davao od Miškovića se spasavao…“. Osveta, dakle, tek sleduje, i to, javlja mi se, kada bude pušten niz Stiks, pošto obavi i zapečati stvar s Kosovom.

Neživi bili, pa videli!

Živko Nikolić, takođe, nije bio slučajan, preko njegovog veličanstvenog opusa ispitivala sam crnogorski etnos (jer ipak pišem za crnogorski portal) i kroz njega sveopšti balkanski mrak, koji seže do drevnih vremena.

Zajednički sadržalac tamnog vilajeta tražila u „sistemu-ubici“ u kome socijalni radnici dodeljuju decu polu-pedofilima, a oduzimaju požtvovanim samohranim očevima jer nemaju novca da ih prehrane, u kome radnici zaposleni u kombinatima mesecima ne primaju platu, u kome svugde i dalje vladaju nepotizam i rođačke veze, gde apelacioni sudovi maltretiraju žrtve posthumno vraćajući najsvirepije ubice u ponovni krug beskrajnih ročišta.

Osvrnula sam se i na tzv. marginalizovane subkulturne grupe poput transrodnih persona i gejeva, prosto da pokažem da je i taj peder, ili transseksualac ipak i dalje Srbin, ili Crnogorac, a najpre član društva kakvog god. Naime, zašto bismo pretvarali naše pedere u gejeve na platnim spiskovima CIAe? Peder je gospodin čovek, dok je gej ekstremno amerikanizovan, mahom provincijalac, po zanimanju „gej aktivista“ i ništa drugo sem toga. Peder starog kova bio je dramaturg, teatrolog, vrhunski intelektualac, ili kuvar, baletan, kompozitor, pisac, slikar, lingvista, ili najprefinjeniji hedonista, a ne gej aktivista neutvrđenog osnovnog zanimanja, koji svoju ekspresiju isključivo zamišlja kao ekshibicionizam, ili – kako po svaku cenu postati „selebriti“. Ako uznapreduje, postaje vešt sastavljač projekata, isključivo da bi sebi i svom dečku napunio džep, naime – zabole ga za opštu gejevsku stvar. To je priča i o pogrešnom građenju identiteta, nama svojstvenom kao hleb nasušni, te stoga o oberučke prihvatanju svakog pomodarstva sa Zapada i neuviđanja da ono služi isključivo u imperijalne svrhe i svetsku depopulaciju, a ne da bi glupi Balkanac proširio horizonte slobode, zaradio malo više, video parče sveta i, naravno, edukovao se pod Soroševom kiluminatskom palicom. Velika je radost da se odjednom iz svoje morbidne varošice čarobnim NGO štapiđem, nađete okupani svetlima Menhetna. U tom smislu citiraću svoju ćerku: „Mama, oni su svi kao ‘Pokondirena tikva’ “ i „Mama, kada bi svi bili pederi, svet bi bio spasen“. Ovo drugo zahteva elaboraciju.

Još jedna zajednička nit je i višemilenijumski uzgoj konoplje od strane svih naših, ne tako davnih, predaka, tj. baba. Sedamdesetih godina Tito zabranjuje „vutru“ i kozije mleko, čime se upisuje u sledbenike svetskog trenda. Petrohemijska industrija mrvi sve pred sobom. Svet postaje jedna velika naftna bušotina, dok populaciju melju kancer, bombe, ISIS, abortusi, bela kuga, pedofilija, razvrat, perverzije svake vrste (naročito duhovna), ritulno žrvovanje dece, te nesaglediva glupost u eri visoke tehnologije. Ako čovek misli da može da nadigra Boga i Prirodu, teško, ali teško se z……o. Duševna i duhovna praznina gromko odzvanjaju kosmosom. Zato su potrebne perverzije, jer čula su otupela, dok mozak ređa lezije po fino-sivoj tvari. Potreban mu je silovit nadražaj. Ne da se utisne kao Platonova ideja u vosak, nego kao tuš u anus. Anus je u ovom kontekstu jedna velika metafora. Kroz njega izlazi ljudski odpad. Nekada su boginji Isis klesali Ozirisov falus u svim veličinama, slaveći plodnost; bili neuporedivo osvešćeniji o događanjima u podzemnom svetu, može se slobodno reći – znali da dresirju demona. Danas je fiksacija anusom uzela planetarne razmere, o čemu svedoči i „tverkovanje“ – mlaćenje dupetom sumulirajući koitusne kretnje.

Transvestiti, s oproštenjem, ‘oće da tucaju sami sebe, jer svi se pale na lepa tela, a pošto ih je većina polu-nakaza, moraju biti perverzni, jer ne mogu normalnim protokom libida da postignu vrhunac. Lepog, objekt-muškarca žele da poseduju, nesvesno želeći da se njegova krasota nekako nakalami na njihovu ružnoću. Međutim, lepota je i dalje stvar kanona. Zato imamo raznorazne nakaze zalutale u potrazi za njom. Svaki koji je sebi promenio namenu, definitivno misli da je time postao lepši. A, sve je to opet samo pervertiran narcizam. Ovo kažem za ružne ekstreme u svakom domenu. I ratovi su isto nemogućnost da se prihvati Ja-sa-Drugim, što upućuje na nemogućnost da se živi sa sobom, jer van uterusa su „drugi“.

U jednom od tekstova spomenula sam da sve liči na poslenji čin velikog romejskog, odnosno, vizantijskog, dvomilenijumskog carstva. Ako ste gledali vesti dovoljno redovno i nešto malo čitali, potpuno vam je jasno da Svet ulazi u svoju završnicu. To više niko ne spori, čak ni astrofizika. S teorijom o kraju slažu se i teisti i ateisti. Svi osećaju KRAJ. Samim tim, odmah se postavlja pitanje: „Zašto bi se uopšte trudili, kad je ionako KRAJ?“. Dobro pitanje koje su Srbi iskoristili na maestralan način – puna usta fraza o nekoj budućnosti, a žive kao da je uopšte nema – što je zaista istinito u logičkom smislu. Ali, to je narod sazdan od paradoksa, zato se pre neki dan rodilo više beba u Beogradu nego u poslednjih dvadeset godina!

Ovo doba bi se moglo nazvati neorokokoom, kada se sveopšta dekadencija potpuno otima kontroli. Na primer, u XVIII veku, u nekim delovima Italije muž je takođe potpisivao ugovor s ženinim ljubavnikom – postojala je prava institucija ljubavništva. Mužjak, ako nije imao zvaničnu ljubavnicu, smatran je statusno nižim bićem. Nezamislivo izgledjućh transvestita puni „šatoi“ i dvorovi širom Evrope. Plus okultizam na zavidnom nivou, verovatno usled velikog napora mašte da nadomesti buduća saznanja. Upražnjavali su se groteskni, da ne kažem, presmešni, rituali. Kao kada je sedamdesetogodišnja markiza Durfej htela da joj Đakomo Kazanova napravi dete, ne bi li se opet rodila u muškom obličiju i živela večno. To isto danas radi Rotšild. Perverzije su onda bile izuzetno kreativne, a pojavio se i prvi kondom u Engleskoj. Pri tome, često se propušta da se uoči da je preovlađujući pogled na svet bio nešto što bi se moglo nazvati – hermetička filozofija, ili preciznije hrišćanska kabala – dakle, ne hrišćanstvo. Da bi se došlo do ovog zaključka, potrebno je malo ozbiljnije istraživanje. Zato, zar nisu čudni ljudi koji se čude totalnom rasulu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, bez ikakvih istraživanja?! Zar nije čudna ova rečenica vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija: „U Crkvi nema podela, ali je tačno da je na redovnom majskom zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora bilo različitih mišljenja, pogleda i stavova s obzirom na to da se razgovaralo o kompleksnim temama“. Kako nema podela, kad ih ima, stvarno ne razumem?! U tom smislu, za Sinod „Parovi“ su iz raja izleteli!

I šta me briga što onaj buljavi Irinej ‘oće da bude patrijarh. Alo, bre, oterali ste me direktno kod Peruna u krilo. Svi pod hrast! Ionako nam braća Šiptari iz Dagestana (pogledati na karti pažljivije) uzoraše manastire, ko Marko Turcima drumove.

Jeste, svi su oni vrhunski intelektualci: Ratko, rimski đak, vlada mrtvim jezicima, mizogin fudbaler iz Trebinja, takođe, ali nisu se setili da preispitaju germansko-kominternovsku verziju istorije o našem navodnom doseljavanju na Balkan na osnovi jednog izvora, jednog lošeg i iskompleksiranog romejskoga cara.

Da bi vam bilo jasno kako stoji stvar s istorijskim izvorima, treba čuti njenog eminentnog predstavnika, čije delo „O ratovima“ se nalazi na svim spiskovima školske literature, za koje sam autor, Prokopije iz Cezareje, u svom posthumno objavljenom delu „Tajna istorija“, kaže da je bilo napisano poradi šlihtanja caru. Ta lažna istorija je uzrok svih naših mržnji i krvoprolića. Budite uvereni u to, iz prostog razloga što stvari počinju od početka, imaju svoj uzrok, koji nijedna ljudska volja ne može promeniti. A ni Bog neće da ruši šahovske figure, posle lošeg otvaranja, sve u cilju očuvanja upravo slobode svake ličnosti. To se zove povest kao filozofska kategorija. Povest u sebi čuva uzrok, kako onaj u vremenu, tj. empirijski, u iskustvu, tako i logički. Povest, takođe, najavljuje rešenje problema u sadašnjosti, a mi nije da nemamo The Problem. Bivstvujemo kao ljudi s izbrisanom glavnicom sive mase – u milenijumskoj amneziji. Svako ko zagrebe po arheologiji, odmah to provali. Garantujem i apelujem da se nastave kopanja na svim poznatim lokalitetima, iz Vinče izmesti deponija i sruši elektrana „Đerdap“ na lepenskom viru. Makedonija je u tom smislu stvarno majka, a Bugari se ubiše od kopanja.

Od najdrevnijih vremena, na ovom prostoru je raskrsnica. Ja to zovem „geografski usud“. Od pamtiveka vlada ludilo, iako su za vinčansku civilizaciju arheolozi zaključili da je bila jedina u istoriji bez rata. Metal je doneo rat, takođe dolazak nekih sa severa koji donose običaj spaljivanja mrtvih. Naši su to radili lepo pod kućom. Međutim, simbol je neuništiv. On je bukvalno kosmički beočug. I sad, ako vidimo pet simbola koji se vrte u krug od neolita do danas, uključujući i današnji srpski grb, zar treba zbog nekakve političke korektnosti to ignorisati i ponavljati kao pokvarena ploča austrougarsku propagandnu frazu o velikosrpskoj hegemoniji?! Po meni to su gluposti, jer ostajem dosledna istinitoj dedukciji. Sigurno ne znate da su najstariji labris i oko u trouglu prvi put viđeni u čuvenoj Vučedolskoj kulturi (Vučedol se nalazi kod Vukovara u RH), poznatoj još i po prvom kalendaru. I tako, živeli su oni u vinčanskom zemljoradničkom raju, stopljeni s prirodom, a onda dolaze ti sa severa, a rani srednji vek omogućava konačan slom Avara. Međutim, ne zdugo. Otud, i savim logično, potpuno raspolućena svevst na tisuću identiteta. Braćo i sestre Iliri, Tribali, Tračani, pričate slovenski jezik, ali zaboravljate da je to novije zbirno ime. Tih preko trideset ilirskih plemena, pa to je ludilo, zar ne?! Međutim, ono što upada u oči je to da se mi ni za jotu nismo promenili. Totalno nedisciplinovan narod i narod gde su žene bile ratnice i sveštenice, a sada se premlaćuju na smrt i prave u jeftine kurve. Statistike su zgražavajuće i poražavajuće. Mi se jednostavno samomeljemo i to sa nekim bestijalnim sado-mazo, nadražajem. Hoću da kažem da u tom samoponištenju postoji perverzni užitak.
Strateški interes nemamo. Nemamo ni nacionalni program. Pa, normalno da ga nemamo, kad ne znamo ko smo. Zato smo anarhoidni nihilisti što streme ka Tanatosu. German zna šta radi – on osvaja i zabole ga. Pa šta mislite koja plemana su srušila Rim? Stvarno, mućnite malo glavom. I baš me briga šta će da kaže neki istoričar, jer ako vas filozofija nauči metodi, to je klizavo tlo na kome uski istoričar ne može da vas stigne, a ni lingvista. Teolog možda i može da vas razume, jer nije izbacio iz naučnog rasuđivanja svršne uzroke.

Danas, zapravo ovog časa, lupetaju o Gruevskom, a vodi se stvaran rat civilizacija. Oni koji tačno zaju šta hoće, protiv onih koji bi se i zakucani na krst posvađali, jer ne znaju šta hoće.

Ovi upadaju kao da su ispali iz nekog akcionog blok bastera. Posle njih ostaju zgrade sa rupama.

Takva je i današnja umetnost – puna rupa. Ružnih rupa. Svi planovi su uvek povezani i rupa rupčagu traži.

Elem, ako je u pitanju „Turski tok“ bolji od „Južnog“, to zaista predstavlja strateški interes SAD da se onemogući procvat Rusije. Ali to ne traje od ’45, aman, to traje od neolita! Pa, zaista ljudi ne možemo biti toliko slepi! Ali, razumljivo je da većinu mrzi da čitaju, da se obrazuju, ili na Novo-englesko-srpskom – da se „edukuju“. Onako uzgred, lično smatram da je spas u tome da se preostali deo muške populacije obreže, tj. pređe u Islam i tako nas poštedi budućeg krvoprolića. To je jednim potezom nekoliko muha.

Nažalost, prognoze posle Kumanova su apokaliptičke. Treći balkanski rat bi nas smrvio i upravo zbog balkanskih ratova i prvog velikog, Draža je uradio to što je uradio, kako je uradio. Ne znam stvarno ko ne bi kiksnuo u takvim sumanutim okolnostima. Nedić ima svoju, Ljotić svoju, komunisti svoju viziju, ali to je irelevantno kad imate posla s namazanim ostrvskim ispaljivačima, dok Nemci i danas nastupaju s jasnim ciljem – nismo imali kolonije, e sad ste naj…. Rugali ste nam se da nemamo Renesansu, da smo stoka bez kulture, sa samo usavršenim zanatstvom do perfekcije, ali naš Gutemberg je nepovratno promenio svet, kao i onaj mali iskompleksirani slikar s ruba svetog nemačkog rimskog carstva.

Na današnjog geopolitičkoj pozornici, pored naftonosnih zemalja, mi kao vodonosna na raskršću civilizacija, stalno smo u epicentru. Makedonija zaista zato jeste bure baruta.

Mene samo zanima šta će dobitnici, mislim na one koji vrište da su autohtoni i prisvajaju vinčanskog vanzemaljca, uraditi s novootetim teritorijama. Stvarno me zanima šta će uradiditi. Da li će moći da postoje bez nas? Čak mislim da mnogi od njih zaju da neće.

A, ono što sve vreme pokušavam da kažem je to da kosmička štoperica otkucava poslednje sekunde. Za nas sasvim izvesno. Utešno je to što smo svi toliko ludi da nećemo uopšte ni provaliti da je KRAJ.

Tome u prilog svakako ide i papina poseta epicentru balkanskog ludila tj. Sarajevu i to tačno 6.6. u 6 sati, sa slomljenim i bandažiranim apostolskim štapom na Koševu. Nisam dva puta proverila ovu apokaliptičku satnicu, ali ni ne moram kad je ionako KRAJ.

Rad zemunskog slikara Danijela Savovića

P.S. Izvinjavam se svima na mom neizlečivom pesimizmu, ali nisam kriva ja, već kauzalitet. Ipak, mi smo toliko ludi da ćemo dokazati Hjuma tj. da uzrok i posledica uopšte nisu nužno povezani.

Irina Marković

Оставите одговор