Šta je to u čoveku što ga tera da javno prikazuje svoju intimu? Teško pitanje, jer najdublji psihološki motivi uvek ostaju skriveni. Jedna od pretpostavki je da ljudi tako pokušavaju da pobede sopstvenu nesigurnost, kako materijalnu, tako i duševnu. Zato će mnogi prodavati dušu i telo za novac i tu nema ničeg čudnog, to je posao. Da bi prodao sebe, čovek mora puno da radi na sebi, da se usavršava, da ne bude lenj. Telo i duša su roba, s tim što je telo oduvek bolje zarađivalo, nego onaj ko trguje duhom, a to je i opasnije.
U tom smislu ESTRADA je, zapravo, skup ekshibicionista, koji uspešno trguju sobom. Estradni ekshibicionizam donosi dobar kapital i neće mu se prilepiti klinička dijagnoza, kao ni onima koji ga konzumiraju. Neki će čak te dijagnoze odlično unovčiti. Ceo šou-biznis počiva na tome i tu ne bi bilo ničeg spornog da nema društvenog licemerja, koje će prostitutku, striptizetu, homoseksualca, ili transvestita, osuditi često javnim, ali uvek prećutnim prezirom “normalnih” (pa čak i onih koji se zalažu za njihova prava). Njih društvo „normalnih“ izbegava.
S druge strane, takozvane ukućane „Velikog brata“, „Parova“, „Farme“ i ostalog rijeliti smeća, to isto društvo će obožavati, lepiti njihove postere po zidovima, opsesivno tražiti po internetu snimke iz kupatila, ili ispod pokrivača, beskrajno naklapati ko će s kim da se smuva, možda kresne, prikaže grandiozno spolovilo, ili golemi silikon, a samo retki će se usuditi da uđu u EROTIK ŠOP da kupe vibrator, dildo, ili neko drugo seksi pomagalo. Ustručavaće se da odu i u trafiku da kupe kondom, da ih ne vidi komšinica, jer je to u ovoj sredini gore nego spavati s nekim bez njega. Svi će potajno priželjkivati da se u tim lascivno opremljenim kućama dogodi pornić, a pljuvati po ozloglašenom kanalu “Palma”, koji je prave porniće puštao devedesetih u poznatom terminu od dva časa izjutra.
Dakle, “Parovi”, ili neko kvalitetnije ostvarenje Trejsi Lords (Tracy Lords), u čemu je razlika? Jedna od bivših ukućanki domaćeg „Velikog brata“ primetila je da enterijer te kuće pomalo podseća na porno scenografiju, a sama se slikala za “Playboy”. No, čovek je sazdan od protivrečnosti i zbog toga ne treba nikog osuđivati. To je „normalno“, jer živimo u društvu višestrukih standarda, gde teorija relativiteta besprekorno zadovoljava potrebe svih oportunista. U zavisnosti od ugla posmatranja, na primer, neka estradna zvezda neće biti nazvana kurvom, već uspešnom u svom poslu, ali zato će bivša porno glumica, ili striptizeta, u očima većeg dela populacije uvek biti kurva, a nikako poslovna žena.
Licemerje, ili, bolje je reći, neobaveštenost, takođe se ogleda u našoj histeriji da uđemo u Evropu o kojoj imamo veoma mutne predstave. Stepen sofisticiranog razvrata i seksualne nastranosti koji tamo postoji od vajkada, mi ovde ne možemo ni da pojmimo, sem veoma retkih domaćih ličnosti koje su uspele da naprave dobre kontakte i prodru u srž tog Zapada. Ovde smo previše zadojeni grubim balkanskim razvratom, sa polomljenim čašama, vilicama i krvavim rukama, ali smo u odnosu na Zapad i dalje mala deca. Oni su svoje krvave ratove obavili, od njih veoma profitirali i sad izvoze „Velikog brata“ i druge medijske opijate na neosvojena tržišta, dok i dalje potajno ratuju, a mi to ne vidimo baš najbolje.
Međutim, i kod njih i kod nas, prava istina se uvek razotkrivala po kafanama, u najcrnjim noćnim rupama, u totalno jadnim, ili najluksuznijim hotelima. A, tu su svakako morale biti i žene; žene iz podzemnog, paralelnog, sveta, čiji je udeo u istoriji ostao nepriznat s obe strane. U Srba je Prokleta Jerina, a Francuzi su spalili svoju jedinu pravu heroinu, Jovanku Orleanku. Suština je ista, samo je Zapadna civilizacija u zalasku (što mi opet ne primećujemo, jer smo i dalje u getu), pa izvozi svoje dekadentne proizvode u zemlje zaostale u razvoju; koristi nas kao zamorčiće za svoje razne “projekte”, a mi uopšte ne shvatamo koja se to igra igra, a ni ko smo mi u njoj. Donošenje zakona o legalizaciji prostitucije, ili pojava kritičkog mišljenja u kulturi i medijima, predstavljaju podjednako važne stvari za naš budući razvoj, ili propadanje.
Na kraju da se vratim na naš VIP paket za zaostale i postavim pitanje o suštini pornografije. Sasvim nočekivano, pisanje je njen tvorac (gr. porneija – kurvanje, blud; grafia – pisanje). Dakle, duhovna pornografija, jer razgoliti ispraznost duha do kraja, a oni misle da su prevarili kameru! Sporno je samo to što će društvo u celini uvek imati gori stav prema onoj telesnoj pornografiji, kao što će spisateljica erotskih romana uvek biti manje cenjena od „ozbiljne“ književnice, iako bolje piše.
Ovakvih primera ima na hiljade, ali tako će biti “sada i svagda i u vekove vekova”!
„Veliki brat“, ili Veliki pornić, sve je jedno, samo za onog kome nije svejedno!
Irina Marković
