Priča o braku

Foto: babyology.com.au

Tog dana dok sam čekao prijatelja na arodromu imao sam jedno od onih iskustava koje vam promijene život. Dok sam čekao prijatelja, primijetio sam čovjeka, u rukama je nosio torbe, i kretao se prema meni. Spustio je torbe da pozdravi svoju porodicu, koja ga je nestrpljivo čekala.

Prišao je svom mlađem sinu (oko šest godina) , i čvrsto ga zagrlio . Pogledao ga je u oči i rekao : “ Nedostajao si mi mnogo, tako je dobro vidjeti te! “ . Dječak se nasmiješio i rekao : “ I ti meni , tata “ . Isto se desilo isa starijim sinom (oko devet godina), bilo je vrlo emotivno.

Nakon toga otac je rekao, „zdravo, dušo mala“ bila je to njegova ćerka još uvek beba. Ona je uzbuđeno gledala u njega svo vrijeme . Čovjek je nježno uzeo ćerkicu , izljubio je svuda po licu a zatim je privio na grudi. Djevojčica je položila svoju glavu na njegovo rame u čistom zadovoljstvu.

Posijle nekoliko trenutaka, čovek je pogledao suprugu i rekao “ najbolje sam ostavio za kraj“ i onda je strasno poljubio. Gledali su jedno drugo, ozareni osmijesima. Potsjetili su me na mladence.

Odjednom , čuo sam sebe kako postavljam pitanje : „Vau , koliko dugo ste u braku? „.

“ Zajedno smo četrnaest godina , a u braku smo dvanaest“ .

„Pa onda , da li ste dugo bili otsutni? „.

On je odgovorio sa osmijehom na licu: „Dva dana!“.

Bio sam zapanjen , jer sam zamišljao da je on otišao za nekoliko nedjelja.

Ja samo mogu da kažem: „Nadam se da će moj brak i dalje biti strastven poslije dvanaest godina „.

Čovjek me je pogledao pravo u oči i rekao nešto što mi je promijenilo život :

„Ne nadaj se, prijatelju, odluči!“ …

Izvor: duhoviti.com

Оставите одговор