Nikšićki imenik – Genije naše generacije

Igor Bojović

Ne znam da li sam slavio rođendan ili je bio nekakav drugi povod (a, nama povoda nije falilo) tek, okupismo se kod mene u stanu i poče žuraja…

Gramofon ,,Traviata“ nije mogao zvukom nadglasiti našu veselost, smijuriju i bezbrižno odrastanje srednjoškolske razbribrige i ne sluteći šta će se sa svima nama desiti, nekoliko godina kasnije.

Nije bilo ozvučenja, mobilnih telefona, kompjutera, ali je bilo šarma, romantike i pokoja ispijena šljiva iz tatine demidžane. (Ujutro, kad su se roditelji vratili s puta, dosuo sam u istu malo vode… Ne želim pričati šta je dalje bilo… Dobro sam zapamtio i shvatio…)

Tu je bio i On. Veseo, šarmantan, pametan.

Osmislio je i đački humoristički list ,,Cvrčak“. Urnebesne dogodovštine iz đačkih klupa.

Kod pokojnog Vita Karadžića fotokopirali smo primjerke, koliko su naše materijalne mogućnosti mogle dosegnuti i bili ponosni.

Često bih išao u čestitu kuću Bojovića.

Oduševljao me je razboritošću njegov otac Vojo.

I svi ukućani.

U kući moj drug, generacija, genije.

Rođen, 27. maja 1969. godine u Nikšiću. Dramaturgiju je završio 1995. na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu kao student generacije Fakulteta umetnosti, a 1997. godine pohađao je Internacionalnu školu dramaturgije pri Kraljevskom dvorskom pozorištu u Londonu (Royal Court Theatre).

Autor je većeg broja dramskih tekstova, ali prije svega važi za jednog od najplodnijih i najistaknutijih dramskih pisaca za djecu. Drame su mu izvedene na skoro svim scenama na prostorima bivše Jugoslavije i prevedene na francuski, bugarski, makedonski, italijanski, engleski, ruski i turski jezik.

Dugogodišnji upravnik Pozorišta lutaka Pinokio u Zemunu, direktor drame i dramaturg Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici, a sada direktor Pozorišta ,,Boško Buha“ u Beogradu.

Napisao pozorišne komade: ,, Izvanjac“, ,, Happy End“, ,,Ženidba kralja Vukašina“, ,,Bajka o caru i slavuju“, ,,Baš Čelik“, ,,Petar Pan“, ,,Mačor u čizmama“, ,,Šargor“, ,,Crvenkapa“, ,,Pepeljuga“, ,,Mrtva priroda“, ,,Bosanski lonac u Parizu“…

TV serije: ,, Snovi od šper-ploče“, ,, Dobro veče, deco“ , ,, Ulica dobre volje“, ,,Čudilo se čudilo“…

Filmovi: ,, Nož“ po romanu Vuka Draškovića, ,,Rat uživo“, ,,Lavirint“.

Dramski tekstovi ,,Izvanjac“ i ,,Ženidba kralja Vukašina“ su u obaveznoj lektiri za osmi i deveti razred u Crnoj Gori.

Dobitnik je Sterijine nagrade za komediju za tekst ,,Mačak u čizmama“, Pozorište ,,Boško Buha“, 1995. i Sterijine nagrade za savremeni dramski tekst, za dramu ,,Izvanjac“, Crnogorsko narodno pozorište Podgorica 1996.

Slijede nagrade: ,,Isak Samoklovija“, Nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu, ,,Branislav Nušić“, Nagrada za najbolji dramski tekst na kotorskom festivalu Pozorišta za djecu, ,,Josip Kolundžić“, ,,Božidar Valtrović“, ,,Dragiša Kašiković“, ,, Zlatni vitez“ u Moskvi, Vrnjačka Banja, Subotica, Novi Sad, Kragujevac i šest puta za redom za najbolji tekst za lutkarsko pozorište na susretima lutkarskih pozorišta Srbije.

Moja priča je sanjalica da ispriča najljepšu javu i ponos naše generacije.

Drug, Prijatelj, Generacija, Naš.

Igor Bojović, dramski pisac, dramaturg i scenarista.

Radojica Bogi Stanković

Оставите одговор