Apokalipsa Vučićeve Srbije

„Sva bića drhte pred nasiljem. Sva se boje smrti. Sva vole život. Vidi sebe u drugima. Tada, kome možeš naškoditi? Kakvo zlo možeš učiniti? “ – Buddha

Kroz svoju borbu za prava napuštenih pasa i mačaka i životinja uopšte, u ovoj surovoj zemlji, suočila sam se sa velikom korumpiranošću u toj sferi.

Otkrila sam mnoge laži i nepoštovanje zakona kako vrha vlasti, te gradske vlasti.koja se slobodno bavi kriminalom jer ima podršku sa vrha i iz grada. Za četiri godine u saradnji sa dr Slavicom Mazak Beslić iz Alijanse za prava životinja EPAR, napisala sam preko 1000 tužbi koje su završile u fijokama i na koje smo odgovore dobijali isključivo preko časnog Rodoljuba Šabića poverenika, ali na tome je ostajalo.

Dva puta sam bila u Radnim grupama za rešavanje pitanja napuštenih životinja.
Jednom pri Republičkoj Upravi za Veterinu. Drugi put u samom gradu Novom Sadu, bila sam čak Predsednica.Sve smo bili krajem 2010. doveli do kraja, za izgradnju prvog DELTA no kill azila u zoni sever 4, koja je još davne 2007-me Urbanističkim planom grada Novog Sada bila odredjena za Azil za male zivotinje što je Gradonačelnik krio, jer nije bilo lako pristati na gubitak zlatne koke, alijas pranja para preko leševa. Čak je 2008. Fond za kapitalna ulaganja APV Vojvodine odvojio 3.000 000 dinara za projekat. Kad sam bila koordinator tog prijekta pri FKUAPV…uspela sam da dobijem sva uputstva za projekat od Leo Grila tvorca DELTA no kill azila.

U svakom slučaju ni ovim azilom, ni s 50 ovakvih, ni s 50 puta x ovakvih ne može i neće biti rešen problem napuštenih ,neželjenih pasa i mačaka – zbog piramide reprodukcije i nekontrolisanog neodgovornog vlasništva, i neće ga rešiti, a to ni ne žele, jer bi tako veterinarsko-politička mafija izgubila značajnu tezgu i praonicu para, a rešiće ga SAMO I JEDINO zakonitim radom inspekcijskih službi , stavljanjem pod kontrolu: vlasnika kućnih ljubimaca i piramide reprodukcije pasa i mačaka, a to mogu samo kontrolom od praga do praga i kažnjavanjem neodgovornih koji drže neobeležene i nekontrolisano i nekažnjeno reprodukuju nove, nove i nove jedinke pasa i mačaka. Odgovornost je na inspekcijskim službama i za nekontrolisano razmnožavanje i za odštetne zahteve i za sve troškove koje imaju: gradski budžet, republički budžet i pojedinci .

Do skora smo imali odličan Zakon o dobrobiti životinja. Zakon nije poštovan, niko nije kažnjavan, ali je ipak postojao. Sada je predlog nekog umobolnika da se taj zakom izmeni. Da se vrati u srednji vek.

Uvode se dovole za oglede na životinjama
Uvodi se dozvola da se gaje krznašice
Uvodi se dozvola za borbe pasa
Uvodi se ubijanje zavijeno u šareni celofan.

Veterinarsko šinterska mafija mora od nečeg da živi.

Nevolja je samo što je veliki broj životinja krvavo platio ovaj kriminal.Plaća i dalje.I još dugo ce plaćati.ŽIVOTIMA

U čemu je tu GLAVNI problem?

U korupciji pojedinaca u vlasti , koji grubo gaze zakone i Ustav Srbije, a to su antidržavni elementi: teroristi infiltrirani u organe vlasti, oni rade tako što nanose ogromne štete republičkom i gradskim budžetima, krše ljudska prava i prava životinja definisana validnim zakonima Rep Srbije .

„Kao i svuda u svetu, U ZEMLJAMA EU dešava se da vlasnici napuste svoje pse. Ali kao prvo i osnovno, zakonom je obavezno čipovanje pasa vakcinacija i registrovanje pasa pri opštini u kojoj vlasnik živi. Svi veterinarski podaci (broj čipa datum vakcinacije itd.)kao i lični podaci vlasnika su dostupni na uvid opštini a u opštini su takodje registrovani pod odredjenim brojem, svojim imenom, imenom i adresom vlasnika. Godišnje se plaća porez na psa, bez obzira na veličinu i rasu, koji iznosi 45€. Pas ima svoj dokument, kao neka vrsta pasoša gde su unešeni svi podaci o psu (rasa,veličina, težina,boja dlake,vakcinacije, broj čipa itd.isl.)kao i podaci vlasnika i sa tim dokumentom-pasošem pas svuda moze da putuje. Odredjene vrste pasa kao što je staford, pitbul, doberman, rotvajler,rase koje spadaju u takozvanu riskantnu, jer postoji mogućnost da ga VLASNIK ISKORISTI u ZAKONOM ZABRANJENE SVRHE kao što je recimo borba pasa,besomučno razmnožavanje, iskorišćavanje u vidu profita,itd.isl ZAKONOM su obavezni da prodju specijalizovanu obuku koju kada pas prodje dobija certifikat koji spada u obavezna dokumenta vezana za psa.

U državnom zakonu EVROPSKE UNIJE pas,mačka su PRIZNATI KAO ŽIVA OSETLJIVA BIĆA KOJA ZAVISE OD ČOVEKA A NE KAO KOMAD NAMEŠTAJA, STVAR!!

Pri šetnji pasa na javnim mestima obavezan je povodac.Postoje odredjena mesta gde se psi mogu šetati bez povodca.

Svako zlostavljanje životinja,psa,mačke, krave, konja, itd je kažnjivo novčano i zatvorom.U slučaju namernog napuštanja psa na nekom mestu van azila, ustanovljava se ime vlasnika i podnosi se krivična prijava koja snosi novčane kazne koje dostižu sumu i do 30.000€ što zavisi od težine slučaja i zatvorske kazne. Recimo zadnji slučaj koji mi je poznat je prošao sa tri godine zatvora jer je vlasnik ostavio psa vezanog za drvo u šumi. Pas moze vlasniku i da se oduzme uz odredjene zakonske kazne u slučaju vezivanja psa na lanac i držanja u lošim uslovima, zapostavljanje, maltretiranje, razmnožavanje zarad profita itd. Naravno da i u Luxembourg-u postoje slučajevi i maltretiranja i ostavljanja pasa ali ne u tako drastičnim ciframa i tako okrutnom,barbarski krvožednom obliku jer SVE JE POD ZAKONSKOM KONTROLOM.

Azili su pri državi a postoje i asocijacije, i STVARNO NOSE TO SVOJE IME – AZIL. To su velike zgrade gde su životinje smeštene u toplom,pokrivenom,čistom i pristojno udobnom smeštaju sa redovnom ishranom i veterinarskom kontrolom. Odvaja se od državnog budžeta a i od privatnih donacija (koje su takodje pod strogim nadzorom) za izgradnju i proširenje azila, za plate osoblja, veterinara, komunalne troškove, za ishranu i negu životinja. Skoro pa sve pet radnje imaju boksove u koje gradjani mogu da doniraju granule, konzerve hrane,igračke, pokrivače, ono što požele za azile koji jednom nedeljno skupljaju donacije. AZILI SU OTVORENI ZA POSETE GRADJANA i nije potrebna nikakva obična a ni specijalna dozvola za ulaz niti zakazivanje termina posete, znači od ponedeljka pa recimo do nedelje gde je azil zatvoren jedan dan. Postoje i manji azili koji pripadaju asocijaciji za protekciju životinja i njihovo izdržavanje podleže parcijalno državi-opštini u kojoj se nalaze a parcijalno sebi samom kao recimo u izdacima za funkcionisanje, hrana, veterinari,održavanje zgrade i njene okoline, plate osoblja su isključivo na samom azilu a izdaci infrastrukture (voda,struja, gas,telefon itd.) spadaju pod okrilje države. Udomljavanje pasa i mačaka iz azila je pod kontrolom uz potpisivanje ugovora koji nosi svoje odgovornosti i proverom uslova u koje se životinja udomljava i povremenom kontrolom datih. Osobe koje rade u azilima su osobe koje ISKLJUČIVO poštuju i iskreno vole životinje i koji su OBUČENI za tu vrstu posla. Psi imaju ogradjen teren spoljni za šetnju i igru a postoje i benevole-ljudi koji to dobrovoljno rade- te izvode pse van azila u šetnju. Postoji i noćna služba i u vidu boksa u koji su u slučaju pronalaženja životinje, data stavlja unutra gde je kasnije dočekuju osobe koje tu rade i veterinarska kontrola. Naravno u slučaju pronalaženja psa ili mačke može se pozivati policija koja dolazi na lice mesta jer je obavezna da izadje na teren sa čitačem čipa i koja može da preuzme datu i odnese je u azil a može to da uradi i sam pronalazač. Postoje inspekcije rada koje strogo kontrolišu rad i funkcionisanje azila i gde ne funkcioniše novčana koverta „ispod stola“ da bi se sakrila nepravilnost u radu i odnosu prema životinjama!! Kod nas je svaki „azil“-sabirni centar za eliminisanje-dobro pokriven pod astalnim kovertama…U Luxembourg-u se napuštene životinje ne ubijaju ni na malo ni na veliko jer se poštuje zakon i NEMA EUTANAZIJE NAD ŽIVOTINJAMA jedino ako nije teška i neizlečiva bolest i povrede letalne prognoze u pitanju.

Svaka uzgajivačnica je pod strogim nadzorom države-opštine u kojoj se nalazi i deklarisana je u protivnom se krivično goni. Privatno prodavanje štenaca-pasa se obavlja samo uz veterinarski certifikat, čip i ugovor i to ne sme preći u megalomaniju, takozvano štancovanje kao kod nas, jer je zakonski drastično kažnjivo kao i maltretiranje, profitiranje-borbe pasa i tome slično.

U Luxembourg-u se nećete suočiti sa tom nesrećom i mukom i tragedijom kao sto je kod nas jer je i svest ljudi potpuno drugačija, sa psom mozete u restoran, u hotel, u kafe, u obične radnje… svest,prihvatanje i sam odnos prema životinjama je drugačiji kao i očuvanje higijene jer vam svuda na stubovima stoje kesice za skupljanje psećeg izmeta na raspolaganju! Ne kažem ni u snu da je super idealno, jer ne postoji idealno ali se životinjama bave ljudi i ustanove koje su isključivo SAMO ZA NJIH,OBUČENE ZA RAD I NEGU, a ne kao kod nas gradska čistoća i zelenilo i kanalizacija, stil Avenije, ustanove za deratizaciju i tome slično, nešto i neko ko POJMA NEMA A NI OSNOVNOG OSEĆAJA POŠTOVANJA I LJUBAVI prema tim divnim bićima. Kod nas NE POSTOJE AZILI TO SU SABIRNI CENTRI ZA ELIMINISANJE,UNIŠTAVANJE,USTANOVE PAKLENE AGONIJE I UŽASNE SMRTI!! U Luxembourg-u NE POSTOJI BAGRA KOJA SE ZOVE ŠINTERI, NI U LUDILU!!! U Srbiji,svi su pretrčali EU zakone i obavljaju ono što su oni naumili vodeći računa o dobroj zaradi koju kod nas donosi „biznis“ sa psima i mačkama! Kada se sa malo trezvene svesti i zdravog razuma sav taj očaj i tragedija povežu- jasno je do bola koliko su psi u Srbiji unosan biznis- PUNI DŽEPOVI PAKLENO KRVAVIH RUKU!! Koliko je novca odvajano iz državnog budžeta za vakcinaciju i sterilizaciju plus i BESPLATNU sterilizaciju – novac je otišao u nečiji džep a psi niti su sterilisani niti vakcinisani… odziv jadan i slab na besplatnu sterilizaciju i naravno po tim našim logorima od „azila“su debelo napunili džepove… kora suvog hleba i šaka granula i psi smešteni za urlanje od plakanja…

Pas je čovekov najbolji, najodaniji prijatelj ali kod nas ČOVEK JE PSU NAJGORI NEPRIJATELJ!!!

GRADIMO GRAD NA VODI – A SA DRUGE STRANE MEDALJE?!? Čemer, agonija, krv i smrt nedužnih životinja LJUDSKIM NEMAROM I OBEŠĆU ODBAČENIM!!! I što više saznanja stičem – sramota me je biti ljudsko biće!! Sva ta gnusna nasilja,trovanja,ubijanja uličnih pasa pa čak i vlasničkih su prošli KAKO?!? Slabašnom kaznom kažnjeni ili U OPŠTE NEKAŽNJENI!! 3000 odgajivačnica pasa A SAMO DVE PRIJAVLJENE?!?
Pomračenje ljudskih umova u bolesnoj trci za novcem!! I koji god čovek SVESNO NE ODREAGUJE na te sve apokaliptične zločine i mahinacije nad nedužnim bićima, a pod tim sebe smatra ljubiteljem životinja – NITI JE POŠTOVALAC I LJUBITELJ I ONO OSNOVNO NIJE ČOVEK! Jer čovek koji ne poštuje i ne voli životinje nije u stanju ni da poštuje i voli ljude. Moraš se dobro odmaknuti da bi video pakao i dubinu ponora.

Da li je to kao što u starim knjigama piše, kraj sveta…

To je pomračenje ljudskog uma, nasilno izumiranje humanog ljudskog uma…“/Lidija Mitrovic Corkovic/

Mozda na Panelu Roberta Čobana, 21. maja u četvrtak, koji obuhvata temu: Ljudi i Zveri: „Koliko smo društveno odgovorni prema životinjama“… POMERIMO GRANICE I SPASEMO ŽIVOTINJE U SRBIJI… Na panelu će učestvovati istinski znalci i borci za prava zivotinja: prof.dr Slacica Mazak Bešlic, Zlata Korjenić, Danica Drobac, Vladimir Terzin, Jelena Tinska…

Jelena Tinska

Оставите одговор