Lična i zaduženost domaćinstava u Norveškoj viša je nego bilo gdje u Evropi, konstatacija je Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Tome u velikoj mjeri doprinose veoma visoke cijene nekretnina, ali je problem i to što Norvežanima jednostavno teško pada da razmišljaju o tome šta će biti sjutra.
Blagostanje Norveške nije toliko očigledno kao recimo na Beverli hilsu ili u Dubajiu, ali se ono ipak osjeća na svakom koraku. Svuda po centru Osla mogu se vidjeti luksuzni „terenci“, a luka je prepuna skupih i novih brodova i jahti. Gotovo svako ima vikendicu, ili u brdima ili na obali.
Za sve to Norvežani mogu da zahvale svojoj fondaciji u koju se sliiva dohodak od njihove nafte i gasa. Tamošnja vlada osnovala je fond još kada je nalazište otkriveno, kako bi od tog blaga korist imali svi građani, ali i budući naraštaji Norveške. U njemu se trenutno nalazi preko 800 milijardi evra – na nešto manje od pet miliona stanovnika zemlje.
Uprkos tome, Norvežani su na samom vrhu liste u Evropi po svojim individualnim zaduženjima. Trond Benteštuen, koji se nalazi na čelu Odeljenja za poslovanje s građanima najveće norveške banke DnB, žali se da su Norvežani postali previše nemarni prema novcu i uvjereni da je, ma šta da rade i koliko god da potroše, država uvijek tu da im pomogne.
„Mi smo među najbogatijim zemljama na svijetu i mislim da nas je to bogatstvo učinilo pomalo lenjima. Mi Norvežani moramo da učimo od drugih Evropljana. Oni bolje razmišljaju i donose odluke tako da smo mi (u banci) odlučili da regrutujemo porodice iz tih zemalja da nauče našu djecu kako da upravljaju onim što imaju“, priča norveški bankar.
Trond Benteštuen: Zbog bogatstva smo postali lijeni
Stručnjaci iz nevolje
Početkom godine, Benteštuen je pokrenuo inicijativu u okviru njegove banke da se pronađu takvi „štedljivi ljudi“, koji bi bili dio obrazovnog programa za lične finansije banke, naročito za učenike osnovnih škola u Norveškoj. Izbor je pao na poljsku porodicu četrdesetogodišnje Dorote Dzuiubalke.
Prvi utisak Poljakinje je jasan: „Norvežani ne razmišljaju o svojoj finansijskoj budućnosti jer se za njih uvijek postara njihova država. Nema ničeg lošeg u tome, ali ponekad je dobro kada imate osjećaj da imate nadzor i punu odgovornost za sopstveni život“, objašnjava Dzuiubalka. „Mislim da je najvažnija stvar provjeriti jednom mjesečno porodično knjigovodstvo – proveriti gdje vam odlazi novac i sebi postaviti pitanje: da li je zaista potrebno da trošim toliko?“
Poljakinja tvrdi da su njeni zemljaci, silom prilika, u tome postali pravi stručnjaci: „Mi imamo dugu istoriju ekonomskih nedaća, a bilo je i zaista teških vremena. Planiranje finansija bilo je neophodno i postalo je normalan dio naših života. Tako smo bezbjedniji.“
Sigurno je da veliki broj Norvežana može od nje nešto da nauči: prema ispitivanjima OECD-a, u drugim zemljama Evrope je oko 9,5 odsto stanovništva opasno zaduženo, a u Norveškoj je ta stopa oko 30 odsto.
Stručnjaci za štednju, porodica Dorote Dziubalko
„Ne razmišljam o budućnosti“
Međutim, čini se da to baš i ne zabrinjava pretjerano veliki broj stanovnika te kraljevine. Kada grupu mladih djevojaka koje sjede u kafiću na pomodnoj obali Osla upitamo da li štede novac, smiju se i priznaju da ne štede, i da nemaju nekakav plan za budućnost.
„Potrošim sav svoj novac kad izađem u grad preko vikenda“, kaže jedna od njih. A šta planiraju za budućnost? „Ne razmišljam o tome“, kaže nam jedna i svi se smiju. „Kad dobijem novac, uvijek ga potrošim. Uvek sam u minusu na kraju mjeseca.“ Takav način razmišljanja široko je rasprostranjen među mladima u Norveškoj.
S jedne strane, jedva da iko od njih mora da strahuje za svoju budućnost: nezaposlenost je niska – oko 4 odsto, a plate su odlične. Ali zašto uprkos svemu tome mnogi od njih žive „u minusu“ i zadužuju se „preko glave“?
Elen Nihus, koja se bavi ekonomskim ponašanjem i predaje na univerzitetu Agder u Kristijansandu objašnjava: „Mislim da je mnogim mladim ljudima šok kad napuštaju domove svojih roditelja. Do tada su živjeli udobnim životom srednje klase i veoma im je teško da prilagode svoje izdatke mnogo manjim prihodima kakve imaju kao tek zaposleni ljudi.“
Ne razmišlja se o tome šta donosi sjutra
Izgubljena skandinavska promišljenost?
Bez obzira na sve, čini se da će blagostanje u Norveškoj potrajati. I za ovu godinu se u toj zemlji predviđa ekonomski rast od 2 odsto, a već ionako skupe nekretnine, postaju sve skuplje. Međutim, ta zemlja u velikoj mjeri zavisi od cijena nafte i gasa. Dramatičan pad ciene nafte uznemirio je norvešku industriju, a neki stručnjaci strahuju da su tamošnje cijene nekretnina „mjehur od sapunice“ koji bi lako mogao da svakog trenutka pukne.
Starije generacije Norvežana pamte i druga vremena i objašnjavaju da je njihova glavna nacionalna osobina skandinavska promišljenost i mudrost koja kaže da se svaka greška skupo plaća. Možda je vreme da tu mudrost prenesu i mladima u Norveškoj.
To je bio motiv i za Benteštuna da u ime svoje banke poziva takve strane „stručnjake“ i vodi ih po norveškim školama. Uvjeren je da se to isplati: „Susrijećemo te mališane kad počnu svoj odrasli život i kada žele da ispune svoje snove, da kupe kuću ili novi auto. Tada vidimo onu djecu koja nisu naučila osnove sopstvenog računovodstva i koja tek onda shvataju da ne mogu da ispune svoje želje zbog grešaka koji su napravili kada su bili mlađi.“
Izvor i foto: dw.de
