Azil: prevodioci uljepšavaju diktaturu

Izbjeglice iz Eritreje u Njemačkoj

Rut Bahta radi u udruženju eritrejskih disidenata „United4Eritrea“ u Frankfurtu koje se brine o novopridošlima iz Eritreje. Ona često na tigrinski prevodi akte koje njemačke službe šalju tokom obrade zahtijeva za azil. Tek tada mnogi podnosioci zahtjeva za azil shvate da su prevodioci koje im je država dodelila, pogrešno preveli ili izostavili pojedine važne djelove teksta.

Bahta priča o slučaju jednog mladića iz Eritreje: „Pitao nas je: ‘Čekajte, pa gde je dio o kome se govori o zlostavljanju u zatvoru?’ a mi mu kažemo ‘To ovdje ne stoji’. Bio je zbunjen. Najprije nije mogao da vjeruje. Morali smo da dovedemo još jednog prevodioca. Mladić je došao preko zemalja kao što su Sudan ili Libija, gde ga niko ništa nije pitao. Stigao je u Evropu, vjerujući da je sve dobro obavljeno. Bio je potpuno šokiran i razočaran u njemačke službe.“

Mini vlada u Njemačkoj

Bahta smatra, da postoji samo jedno objašnjenje za to što ona smatra namernim greškama. Ona i drugi Eritrejci u Njemačkoj su uvjereni da su mnogi prevodioci koji se dodjeljuju eritrejskim potražiocima azila u Njemačkoj bliski represivnoj eritrejskoj vladi ili da čak za nju rade.

Bahta misli da mnoge od njih plaća vlada Eritreje. „Eritrejska ambasada je neka vrsta male vlade na njemačkom tlu. Jedan od izbjeglica kaže: „Putovao sam 5.200 kilometara i ovde opet ista igra. Dobro, imam više slobode, ne mogu bez razloga da budem zatvoren, ali strah je i dalje prisutan. ‘“

Situacija sa ljudskim pravima u Eritreji, koju ponekad zovu „afrička Sjeverna Koreja“, je među najgorima u svijetu. U junskom izvještaju Ujedinjenih nacija o taj maloj istočnoafričkoj zemlji piše: „informacije o aktivnostima ljudi, njihovim navodnim ciljevima, pa čak i o navodnim mislima, koriste se za širenje straha. Eritreja je zemlja u kojoj su proizvoljno zatvaranje, mučenja, otmice i pogubljenja bez sudskog postupka svakodnevna pojava.

Italien Flüchtlinge aus Afrika

Izbjeglice iz Eritreje u Italiji

Radi se o politici

Eritrejska politika pronalazi put sve do migrantskih grupa u Njemačkoj. Politička uvjerenja su često veoma duboko ukorijenjena. Od sinova i ćerki se očekuje da preuzmu politička uvjerenja u skladu sa svojim prezimenom.

Job Mašo, 68-godišnji Eritrejac koji od 1982. godine živi u Njemačkoj često je pomagao potražiocima azila i čuo je za mnoge slučajeve kada su prevodioci novopridošle pokušavali da zastraše.

„Oni im često savjetuju da političku situaciju ne predstave onakvom kakva jeste. Kažu im: ‘Ne možeš to tako da kažeš, to moraš ovako'“, objašnjava Mašo. „Pokušavaju da izostave što je više informacija, pa tako izostavljaju politiku. Oni žele da se migranti u Njemačkoj predstave samo kao ekonomske izbjeglice.“

Ledena procedura za azil

Rutu Bahtu su toliko uznemirile priče o pokušajima zastrašivanja i pogrešnim prevodima da je samo prisustvovala jednom postupku za dobijanje azila. Bila je šokirana sa neprijateljskom atmosferom koju je videla: „Prevodilac je zaista bio neljubazan i grub prema potražiocima azila. Bio je grozan. I bio je veoma ljut šta sam bila prisutna.“

Bahta je primetila da su mnogi novopridošli Eritrejci u Njemačkoj potpuno zastrašeni od vlade, od koje su pobegli. „Kada im kažemo da moramo nešto protiv toga da preduzmemo, uvek se čude, ne vjerujući da je moguće nešto promijeniti. Oni su toliko zastrašeni da je prevodiocima veoma lako sa njima.“

Problem je utoliko veći, jer njemačka Savezna služba za migracije i izbeglice (BAMF) u čijoj nadležnosti je postupak za dobijanje za azila, nije uvijek najbolje informisana koliko je ispolitizovano eritrejsko društvo. „Postupak za dobijanje azila odvija se u snažnom političkom kontekstu“, kaže Eden Mengis, koji je o toj temi pisao u svom magistarskom radu.

UN-Untersuchungskommission zur Menschenrechtssituation in Eritrea

Borac za ljudska prava, Meron Estefanos pokazuje tijelo mučenog Eritrejca

Nedostatak kontrole

Njemačke službe trenutno ne mogu da provjere da li prevodioci informacije o izbjeglicama prosleđuju eritrejskoj ambasadi. To bi moglo da ima dalekosežne posljedice, jer bi eritrejska vlada povjerljive informacije o izbjeglicama mogla da iskoristi protiv njihovih porodica. „Ukoliko bjekstvo uspije i vlada za to sazna, postoji opasnost da članovi porodice u Eritreji budu uhapšeni i da se za njihovo puštanje traže velike sume novca“, objašnjava Mengis.

Trenutnu situaciju sa ljudskim pravima u Eritreji, njemačka vlada vidi kao veoma lošu, tako da niko ko je uspio da se domogne Njemačke ne mora da se boji da će biti vraćen. Međutim, na osnovu Sporazuma iz Dablina, izbeglice mogu biti vraćene u zemlju EU u koju su prvo ušle. Za većinu Eritrejaca to je Italija. „Ljudi se često vraćaju u Italiju“, naglašava Bahta. „Njemačka vlada mora da izvrši veći pritisak.“

Njemačka vlada čak negira da postoji problem i tvrdi da su prevodioci pažljivo provjereni. „Problem koji ste opisali, nama nije poznat kao generalni problem eritrejskih prevodioca“, napisao je portparol Savezne službe za migracije i izbjeglice Kristof Sander putem mejla.

Izvor i foto: dw.de

Оставите одговор